Требиње Требинье Trebinje
Нет ограничений
открытое
Сообщество не верифицировано администрацией ВКонтакте
У сообщества нет огня Прометея
85891129
trebinje
Требиње Требинье Trebinje
О Требињу: Еколози "Оаза", Љекари : "Санаторијум", Агрономи : "Мисир", Археолози : "Ел Дорадо" ...
#Требиње #Требинье #Trebinje #Херцеговина #Герцеговина Захумље је била српска средњовијековна кнежевина која је обухватала јужну Далмацију и дијелове Босне и Херцеговине до 10. вијека. Почетком 10. вијека, Захумље је било у саставу државе српског кнеза Часлава Клонимировића. Викицитати: „Захумљани који сада тамо живе су Срби, који потичу од времена онога архонта који је побјегао цару Ираклију.” (Константин Порфирогенит VII, „О управљању Царству“) Порфирогенит пише да су Срби у 7. вијеку населили друге дијелове јужне Далмације, Травунију и Паганију. Најстарији познати владар Захумља био је Михајло Вишевић (910-950) који је у име Византије освојио град Сипонто на Апенинском полуострву. Каснији владари Захумља потичу од кнеза Завиде чији су синови били Стефан Немања, Тихомир, Страцимир и Мирослав. Захумље је дато Мирославу. Као кнез Захумља (1168—1171), оженио се са сестром бана Кулина. Затим слиједи Тољен и Тољен II, кнез северног Захумља. 1239. године Никола, жупан Захумља се оженио 1338. Катарином Котроманић. Петар је био кнез Захумља (1198—1227) и кнез града Сплита (1222—1225). Андрија је слиједио као кнез Приморија и кнез Јужног Захумља 1250. Затим Богдан, жупан Захумља од 1249. до 1252. године, који је владао заједно са Радославом 1249. Стјепан Константин је био кнез Захумља и наследник српског престола 1323. Угљеша Мрњавчевић, потомак српске куће Мрњавчевића је владао Захумљем од 1370. до своје смрти, 1404. године. Сандаљ Хранић Косача, кнез Захумља и један од Војвода Светог Саве је постао Велики Војвода Босне до своје смрти 1435. Слиједио га је Стефан Вукчић Косача за Великог Војводу и кнеза Захумља до његове смрти 1466. Хумску епархију је основао Свети Сава за Хумску област и Требиње (данашњу Херцеговину) 1219, са сједиштем у манастиру Св. Богородице у Стону, у дубровачком приморју. Први епископ Хумске епархије био је Иларион, а од његових насљедника познати су: Сава, син краља Стефана Првовенчаног (до 1264), Јевстатије (око 1300), Јован (око 1305) и Данило (1316—1324), хагиограф и потоњи архиепископ пећки.
публичная страница
16+
Городское сообщество
ограниченная
не указан
